5 razloga zašto mašine za prevođenje neće nikada zameniti prevodioce

Svet se stalno menja i zajedno sa njim razvija se i tehnologija. Mašine imaju tendenciju da zamene čoveka u sve više profesija. Tako su ušle dinamično i u industriju prevođenja. Ipak, nije se pokazalo da je ova zamena bila baš naročito uspešna. Da li je moguće, na kraju krajeva da mašina za prevođenje podjednako uspešno zameni jednog specijalizovanog i iskusnog prevodioca?

Razmotrićemo pet očiglednih razloga zbog kojih mašina za prevođenje neće biti u mogućnosti nikada da zameni čoveka.

1) Mašine ne mogu da prenesu ton i osećanja iskazana u tekstu. Svaki tekst ima svoj specifični stil i ton, gde je prevodilac pozvan da ga prenese u izvornom smislu, kako bi se postigao cilj izlaganja. To je naročito izraženo kada se radi o pesmama ili tekstovima koji imaju humorističan ili ironičan stil, tako da je potrebno čitaocu preneti određena osećanja, u protivnom tekst će postati bezbojan i monoton.

2) Jezik je živa stvar i nešto što je podložno promenama na svakodnevnom planu. Nove naučne reči ili svakodnevni izrazi, brzo ulaze u naš rečnik, tako da se on svakodnevno menja. U tom smislu, mašina nije u prednosti jer nije u stanju da se tako brzo razvija i ne može da “upije“ sve ove nove promene, bez da čovek učestvuje u tome.

3) Mašine za prevođenje ne poznaju istoriju jezika. Svaka reč ima svoj koren, to je nešto što prevodioci jako dobro znaju. Jako je važno tokom prevodilačkog procesa onaj koji prevodi da zna poreklo svake reči, kao bi mogao da uradi verodostojni prevod, kako ne bi došlo do greške u prevođenju i do izmene smisla teksta.

4) Mašine za prevođenje ne mogu da povežu reči i izraze sa ostatkom teksta kako bi to imalo neku smisao. Pogotovu u našem jeziku postoji mnogo reči koje imaju duplo ili preneseno značenje, tako da je tu jako moguće da se mašina zbuni i da ne izabere odgovarajuću reč, za razliku od prevodioca koji zahvaljujući svojoj kritičkoj misli i percepciji može da odabere odgovarajući izraz.

5) Na kraju, treba reći da uvek postoji ljudsko uplitanje i ocenjivanje. Čak i kada bi se koristili roboti prevodioci, na kraju toga lanca čovek će biti taj koji će morati da napravi konačnu reviziju i da prilagodi tekst kako bi on dobio konačnu formu. Iz svega gore navedenog vidi se da čovek igra odlučujuću ulogu tokom prevodilačkog procesa.

Dakle, možemo zaključiti da su mašine dovoljno ušle u naš život, ali da smo još uvek dovoljno daleko od toga da bi mogle da zamene čoveka kako bi to dolikovalo. Tako da zbog svih gore navedenih razloga prisustvo čoveka u prevodilačkoj industriji je još uvek neophodno.

Leave a comment